Ovako,oduvek me zanima književost,uživam u čitanju i pisanju.Bila sam na jednom seminaru pisaca i shvatila sam da posle nekoliko godina pauze želim ponovo da pišem,i da imam inspiraciju ali ne onoliko koliko mi treba.Pitanje za sve zainteresovane da li bi dali neki predlog koju knjigu da pročitam da me dodatno motiviše i pokrene?Žanr je ne bitan,samo da je knjiga kvalitetna

Hvala svima koji se odazovu :*

Evo stručnog saveta.
Nije obavezno da non-stop čitaš da bi pisala. Jeste poželjno, ali više zbog negovanja neke jezičke kulture, usvajanja određenih stilskih formacija, narativnih postupaka, pročišćenog načina literarnog izražavanja itd. Iz mog dosadašnjeg iskustva, ljudi uglavnom pišu u stilu ili žanru koji najviše vole da čitaju. I rodu, dakako. Npr, ako najviše uživaš u poeziji, most likely ćeš i pisati poeziju, a ne prozu, mada to nije pravilo.
E, sad, ako želiš da kreneš nešto sistematski da čitaš, ja ti preporučujem da se uhvatiš žanra ili epohe koji najviše odgovaraju tvom senzibilitetu. Ono što pokušavam da kažem je sledeće: nekome će npr. Tolstoj pružiti mnogo inspiracije i postupaka kojima će se poslužiti u pisanju, dok će mene ostaviti krajnje ravnodušnom u tom smislu, koliko god ga ja cenila kao pisca.
Savetujem ti da se prisetiš šta si najviše volela da čitaš ranije, dok si redovno čitala, i da ustanoviš koja je to vrsta književnosti u kojoj najviše uživaš i koja te najviše uzbuđuje. Kad se na taj način odrediš, lakše ću ti preporučiti konkretno štivo koje te neće daviti, nego će te zaista podstaći da i sama počneš da pišeš.
Toliko mogu da ti pomognem u ovom trenutku.

Mislim da je tu i nastao moj problem,nikad se nisam držala žanra već sam lutala.Hvala na savetima u svakom slučaju,svaka informacija je korisna.

e mogu valjda ovde ovo da postavim.
Treba mi analiza Rilkeove pesme "Ljubavna pesma", ali bas i nisam vicna analiziranju dela.Pogotovu ne pesama koje pripadaju moderni, to mi je bas ono...
Ja radim to veoma povrsno, da kazem...ne udubljujem se u tematiku, znacenje simbola itd, a to je ono sto moja prof. trazi, tako da bilo kakva pomoc vezana za analizu ove pesme bice mi onoo extra!Nema bolje

this is the song, rite?Ako se nisam zjb (nisam sigurna za deo nakon zvezdica...uglavnom nalazim na netu bez tog dela, a nadjoh jedan i sa njim-al' mi nesto i ne ide sa ostatkom pesme, nema logike.al' reko' bolje da postavim ovako, pa ako je visak nmvz )

Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.


***

Ovo je čežnja: sred talasa biti
i nemati u vremenu svoj stan.
I to su želje: pritajene niti
koje za večnost vezuju naš dan.

I to je život. Dok ne dođe jedan
čas drevni, najsamotniji od svih,
drukčiji od svih ostalih, i čedan
presretne večnost uz osmejak tih.

nadam se da ce neko videti ovo do sutra pre 2

Hah, bolje da ti Lenore ili Linde pomognu oko ovoga, ili iko kome to stvarno ide i ko radi to s uzhivanjem... Meni mozhe da ide kad se uzhivim (a to je samo na chasu, uglavnom), ali ovako, nema shanse...

E ja ne mogu da razmisljam o tome, sry ali ubi me ova jebena skola.
Bolje bi bilo da Lenore ili LinDe dodji sto pre....

E pa onda cekam beloved Lenore
Pomeren mi je rok do petka(al' ujutru, nisam druga smena tad), tako da bih bila nevidjeno zahvalna kad bi mi neko ovo analizirao.
Moje prvo misljenje je bilo da je pesma simbol za zenu u koju je zaljubljen i da on pati zbog te kao neuzvracene ljubavi...ali sam posle 5og citanja skapirala da je verovatnije da on poslednjim stihom "O, pesmo slatka." ustvari otkriva da je ovo pesma o pesmi.
U ostalim stihovima nas navodi da pomislimo da se radi o zeni, ali u poslednjem govori da je u pitanju pesma.
i u prvih par stihova mislim da govori o tome kako nikad ne bi mogao da prestane sa pisanjem, jer mu je to nezamislivo...kako ne bi mogao, pored pisanja koje postoji, da grli neke druge stvari i daljine..

pa mi recite sta mislite da je tacno od ova dva "tumacenja" i ako moze neko da mi rastumaci onako po delovima, pogotovo ovo pri kraju "na kom smo instrumentu" itd

Bravo, mala.
Nemam mnogo vremena sad, tako da ću ovako preliminarno samo da ti dam neke smernice za razmišljanje, pa sutra popodne možemo malo ozbiljnije da je proradimo.
Elem: pogodila si, on nas prvo možda navodi da pomislimo na ljubav u vidu neke žene, da bi se u drugoj polovini pesme ispostavilo da se radi o samoj pesmi, tj. o umetnosti koja je njegova jedina prava ljubav.
U vezi s tim, važno je znati da je Rilke jedan od retkih pesnika koji je bio 100% umetnik, u smislu da je toliko bolno bio svestan toga, da je to zaista bilo njegovo najdublje životno ubeđenje. Mnoge njegove pesme se tiču same umetnosti.
Suština ove pesme je u tome da pesnik (tj. "lirsko JA") vidi sebe u jedinstvu sa svojom umetnošću, on shvata da ne može ni da postoji nezavisno od nje ili razdvojen od nje. Sa jedne strane, od bi voleo da može da se sakrije od nje, da može da bude slobodan od nje:
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.

Ali, sa druge strane, on je svestan da to njegovo jedinstvo sa umetnošću, iako mu je na neki način teško i pritiska ga, predstavlja nešto posebno, neverovatno i neponovljivo, nešto čemu vredi žrtvovati ličnu (verovatno društvenu) slobodu i na kraju čitavu svoju ličnost jer je to nešto božansko:

Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.

Na samom kraju pesme, on očigledno ne nalazi način da se odupre umetnosti, u potpunosti joj se predaje, i postavlja pitanje koje će - naravno - ostati bez odgovora: šta je umetnost? šta je život? šta je ljudski duh? i da li je umetnost zapravo božanska?

Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Svirač = bog?

Poslednji stih, "O, pesmo slatka", mogao bi da se protumači kao njegov vapaj iz nemoći 1) da se odupre tom porivu koji ga uvek vraća u naručje umetnosti i 2) da shvati njenu suštinu.

Eto, toliko sam uspela ovako na prvu da se setim.

Ok, darling! Drago mi je što ti je pomoglo, ionako ne verujem da bih imala vremena da izbunarim sad još nešto, pošto bog sveti zna gde su mi te beleške.
Javi sutra kako je bilo!