Futurizam, Vorticizam
Strana 1 od 1
Futurizam, Vorticizam
od GLSV666 Ned Maj 17, 2009 4:48 pm
FUTURISM, Norbert Lynton
Pojava i razvoj futurizma
Po nekim osobenostima futurizam je bio jedinstven pokret u okviru moderne umetnosti. To je bio italijanski pokret. Nastaje iz razmišljanja o civilizaciji, a najpre nalazi izraz kroz reči; nije iznikao iz nekog nezadovoljstva prema nasleđenim umetničkim obrascima, niti iz ambicije da stvori novi obrazac, već je počeo sa jednom generalnom, opštom idejom i uz teškoće pronašao svoj umetnički izraz, svoju ekspresiju. Na neki način bio je najradikalniji od svih modernih pokreta, bučno odbacujući tradiciju i sve onovremene vrednosti i institucije. Vrlo brzo je promovisao svoje ideje širom Evrope, od Londona do Moskve, a bio je kratkog veka - jedna meteorska epizoda, trajne važnosti koja mu je često omalovažavana. Sam je izabrao svoje ime - za razliku od fovizma i kubizma kojima je te nazive nadenuli antagonistička kritika - i učinio je sve da u literarnoj formi da obrazloženje i objašnjenje sebe kao pokreta: odatle pre svega potiče moderna tradicija umetničkih manifesta.
Pesnik Filipo Tomazo Marinet (1876-1944) izmislio je ovaj pokret. Na jesen 1908. napisao je manifest, koji se najpre pojavio kao uvod u njegovu zbirku pesama izdatu u Milanu januara 1909. Međutim, tek sa njegovim štampanjem na prvoj strani francuskog Le Figaro od 20. februara iste godine došlo je do značajnijeg odjeka i obično se taj datum uzima kao datum rođenja futurizma.
Marineti se dvoumio između sledećih naziva za pokret: dinamizam, elektricitet ili futurizam. Ove alternative nagoveštavaju kakva su bila njegova interesovanja. Imajući veću svest od većine pisaca i umetnika o tom svetu tehnologije koji je bio u povoju, on je želeo da umetnost sruši, demolira prošlost i da slavi ushićenje i lepotu brzine i mehaničke energije: "Objavljujemo", napisao je u svom manifestu,
"da je divota sveta uvećana jednom novom lepotom: lepotom brzine. Trkaći auto, njegova karoserija ukrašena velikim cevima koje potsećaju na zmije eksplozivnog daha … vrištući automobil, koji deluje kao da ide na grapeshot[1], lepši je od Krilate Nike sa Samotrake (čuvene helenističke skulpture u Luvru)… Sada lepota postoji samo u borbi. Delo koje nije agresivno po karakteru ne može biti remek-delo… Mi želimo da glorifikujemo rat - jedinu higijenu sveta - militarizam, patriotizam, destruktivno delovanje anarhista, divne ideje zbog kojih se umire i prezir prema ženama. Želimo da uništimo muzeje, biblioteke i akademije svih vrsta, i da povedemo rat protiv moralizma, feminizma i protiv svake oportunističke i utilitarističke niskosti i odvratnosti. Opevaćemo i slaviti mase koje uzbuđuje rad, zadovoljstvo ili pobune, šarene višezvučne plime revolucije u modernim glavnim gradovima. Opevaćemo noćnu vibrirajuću usijanost arsenala i brodogradilišta, raspaljeni silovitim električnim mesecima (moons), opevaćemo halapljive stanice koje proždiru svoje dimne serpentine… lokomotive koje udaraju po šinama poput ogromnih čeličnih konja upregnutih u cevi (tubes), kao i milozvučan let aviona i njihove propelere koji lepršaju na vetru poput zastava i koji se čine da pljeskaju u znak odobrenja kao oduševljena gomila. Odašiljemo iz Italije u svet ovaj naš manifest neodoljivog i podstrekačkog nasilja, manifest kojim danas zasnivamo futurizam, jer želimo da ovu zemlju oslobodimo smrdljivog kancera koga čine profesori, arheolozi, vodiči i antikvari".Ima toga još u istom stilu. Marinetijeva žestina odgovara njegovom nestrpljenju koje se javlja zbog nepotpunog nacionalnog razvoja Italije, zbog velike opterećenosti grandioznom tradicijom koja je kočila i pritiskala italijansku kulturu više nego što je to bio slučaj u bilo kojoj drugoj zemlji - Italija ni na koji način nije doprinela razvoju umetnosti u XIX veku -, kao i možda zbog konfuzije u njegovoj kao i glavama njegovih prijatelja, koja je nastala usled prilično iznenadnog sučeljavanja sa raznovrsnim kontradiktornim trendovima u modernoj literaturi i umetnosti. Tokom prve decenije XX veka Italija se, preko novih magazina i izložbi, upoznavala i sticala svest o impresionizmu, o raznim vidovima postimpresionizma, uključujući u to i rane ....
[1] Skup malih loptica od livenog gvožđa, koje su nekada korišćene kao municija za topove
Pojava i razvoj futurizma
Po nekim osobenostima futurizam je bio jedinstven pokret u okviru moderne umetnosti. To je bio italijanski pokret. Nastaje iz razmišljanja o civilizaciji, a najpre nalazi izraz kroz reči; nije iznikao iz nekog nezadovoljstva prema nasleđenim umetničkim obrascima, niti iz ambicije da stvori novi obrazac, već je počeo sa jednom generalnom, opštom idejom i uz teškoće pronašao svoj umetnički izraz, svoju ekspresiju. Na neki način bio je najradikalniji od svih modernih pokreta, bučno odbacujući tradiciju i sve onovremene vrednosti i institucije. Vrlo brzo je promovisao svoje ideje širom Evrope, od Londona do Moskve, a bio je kratkog veka - jedna meteorska epizoda, trajne važnosti koja mu je često omalovažavana. Sam je izabrao svoje ime - za razliku od fovizma i kubizma kojima je te nazive nadenuli antagonistička kritika - i učinio je sve da u literarnoj formi da obrazloženje i objašnjenje sebe kao pokreta: odatle pre svega potiče moderna tradicija umetničkih manifesta.
Pesnik Filipo Tomazo Marinet (1876-1944) izmislio je ovaj pokret. Na jesen 1908. napisao je manifest, koji se najpre pojavio kao uvod u njegovu zbirku pesama izdatu u Milanu januara 1909. Međutim, tek sa njegovim štampanjem na prvoj strani francuskog Le Figaro od 20. februara iste godine došlo je do značajnijeg odjeka i obično se taj datum uzima kao datum rođenja futurizma.
Marineti se dvoumio između sledećih naziva za pokret: dinamizam, elektricitet ili futurizam. Ove alternative nagoveštavaju kakva su bila njegova interesovanja. Imajući veću svest od većine pisaca i umetnika o tom svetu tehnologije koji je bio u povoju, on je želeo da umetnost sruši, demolira prošlost i da slavi ushićenje i lepotu brzine i mehaničke energije: "Objavljujemo", napisao je u svom manifestu,
"da je divota sveta uvećana jednom novom lepotom: lepotom brzine. Trkaći auto, njegova karoserija ukrašena velikim cevima koje potsećaju na zmije eksplozivnog daha … vrištući automobil, koji deluje kao da ide na grapeshot[1], lepši je od Krilate Nike sa Samotrake (čuvene helenističke skulpture u Luvru)… Sada lepota postoji samo u borbi. Delo koje nije agresivno po karakteru ne može biti remek-delo… Mi želimo da glorifikujemo rat - jedinu higijenu sveta - militarizam, patriotizam, destruktivno delovanje anarhista, divne ideje zbog kojih se umire i prezir prema ženama. Želimo da uništimo muzeje, biblioteke i akademije svih vrsta, i da povedemo rat protiv moralizma, feminizma i protiv svake oportunističke i utilitarističke niskosti i odvratnosti. Opevaćemo i slaviti mase koje uzbuđuje rad, zadovoljstvo ili pobune, šarene višezvučne plime revolucije u modernim glavnim gradovima. Opevaćemo noćnu vibrirajuću usijanost arsenala i brodogradilišta, raspaljeni silovitim električnim mesecima (moons), opevaćemo halapljive stanice koje proždiru svoje dimne serpentine… lokomotive koje udaraju po šinama poput ogromnih čeličnih konja upregnutih u cevi (tubes), kao i milozvučan let aviona i njihove propelere koji lepršaju na vetru poput zastava i koji se čine da pljeskaju u znak odobrenja kao oduševljena gomila. Odašiljemo iz Italije u svet ovaj naš manifest neodoljivog i podstrekačkog nasilja, manifest kojim danas zasnivamo futurizam, jer želimo da ovu zemlju oslobodimo smrdljivog kancera koga čine profesori, arheolozi, vodiči i antikvari".Ima toga još u istom stilu. Marinetijeva žestina odgovara njegovom nestrpljenju koje se javlja zbog nepotpunog nacionalnog razvoja Italije, zbog velike opterećenosti grandioznom tradicijom koja je kočila i pritiskala italijansku kulturu više nego što je to bio slučaj u bilo kojoj drugoj zemlji - Italija ni na koji način nije doprinela razvoju umetnosti u XIX veku -, kao i možda zbog konfuzije u njegovoj kao i glavama njegovih prijatelja, koja je nastala usled prilično iznenadnog sučeljavanja sa raznovrsnim kontradiktornim trendovima u modernoj literaturi i umetnosti. Tokom prve decenije XX veka Italija se, preko novih magazina i izložbi, upoznavala i sticala svest o impresionizmu, o raznim vidovima postimpresionizma, uključujući u to i rane ....
[1] Skup malih loptica od livenog gvožđa, koje su nekada korišćene kao municija za topove
GLSV666- HIM dolazi u Srbiju!Trčiš po karte i postaješ moderator
- Total posts : 1424
Godina : 37
Joined : 05.07.2008
Re: Futurizam, Vorticizam
od GLSV666 Ned Maj 17, 2009 4:56 pm
...
Marineti
radove Matisa i Pikasa, o simbolizmu, o raznovrsnosti artnuova itd. Jedini način da se prevaziđe ta konfuzija bio je da se predloži jedan novi pogled na svet, koji bi zamenio sve druge.
U mnogo čemu isti stavovi izneti su gotovo na isti način u manifestu koji se obraćao "mladim umetnicima Italije". Uz saradnju sa samim Marinetijem, ovaj manifest su sastavili trojica slikara: Umberto Boćoni (Boccioni 1882-1916), Luiđi Rusolo (1885-1947) i Karlo Kara[1] (1881-1966). Datiran na 11. februar 1910, iako je napisan zadnjih dana februara, a po prvi put javno prezentovan kada ga je Boćoni izdeklamovao na pozornici teatra Kijarela u Torinu 8. marta (sve to praćeno zvižducima i tučom u sali), "Manifest futurističkih slikara" čvrsto je zahtevao i tražio novu umetnost za novi svet, odbacivši bilo kakvu vezu sa umetnošću prošlosti. Kakvih osobenosti je trebalo da bude ova nova umetnost dato je jasnije u jednom drugom manifestu, Boćonijevom "Tehničkom manifestu futurističkog slikarstva", koji je štampan u vidu letka početkom aprila:
"Sve se kreće, sve juri, sve se brzo izokreće. Figura pred nama nikada nije statična, već se neprestano pojavljuje i nestaje. Zahvaljujući istrajnosti (postojanosti) predstava u mrežnjači, stvari u pokretu se multipliciraju i distorzirane su, one slede jedna drugu u prostoru kroz koji prolaze kao vibracije. Tako konj u galopu nema četiri noge: ima ih 20, a njihov pokret je trougaon… Vremenom, na obrazu osobe sa kojom razgovaram na ulici, vidimo konja kako prolazi u daljini. Naša tela upadaju u sofe na kojim sedimo, i sofe ulaze u nas, kao i što tramvaj koji juri između kuća ulazi u njih, a one zatim hrle u njega i stapaju se sa njim… Mi želimo da povratimo život. Nauka današnjice trebalo bi da se odrekne svoje bivše zavisnost od materijalnih potreba našeg vremena. Na isti način umetnost, poričući svoju prošlost, mora da korespondira intelektualnim potrebama našeg vremena".
Boćoni nije dao neke određene instrukcije na koji način ovu multiplikaciju senzacija (umnožene senzacije) inkorporirati u sliku, ali je kao suštinsku osnovu istakao sistem kolorističkog divizionizma, koji su četvrt veka ranije razvili neoimpresionisti.
[1] Kasnije pod uticajem De Kirikovog metafizičkog slikarstva. Bio je profesor na Akademiji u Milanu.
Marineti
radove Matisa i Pikasa, o simbolizmu, o raznovrsnosti artnuova itd. Jedini način da se prevaziđe ta konfuzija bio je da se predloži jedan novi pogled na svet, koji bi zamenio sve druge.
U mnogo čemu isti stavovi izneti su gotovo na isti način u manifestu koji se obraćao "mladim umetnicima Italije". Uz saradnju sa samim Marinetijem, ovaj manifest su sastavili trojica slikara: Umberto Boćoni (Boccioni 1882-1916), Luiđi Rusolo (1885-1947) i Karlo Kara[1] (1881-1966). Datiran na 11. februar 1910, iako je napisan zadnjih dana februara, a po prvi put javno prezentovan kada ga je Boćoni izdeklamovao na pozornici teatra Kijarela u Torinu 8. marta (sve to praćeno zvižducima i tučom u sali), "Manifest futurističkih slikara" čvrsto je zahtevao i tražio novu umetnost za novi svet, odbacivši bilo kakvu vezu sa umetnošću prošlosti. Kakvih osobenosti je trebalo da bude ova nova umetnost dato je jasnije u jednom drugom manifestu, Boćonijevom "Tehničkom manifestu futurističkog slikarstva", koji je štampan u vidu letka početkom aprila:
"Sve se kreće, sve juri, sve se brzo izokreće. Figura pred nama nikada nije statična, već se neprestano pojavljuje i nestaje. Zahvaljujući istrajnosti (postojanosti) predstava u mrežnjači, stvari u pokretu se multipliciraju i distorzirane su, one slede jedna drugu u prostoru kroz koji prolaze kao vibracije. Tako konj u galopu nema četiri noge: ima ih 20, a njihov pokret je trougaon… Vremenom, na obrazu osobe sa kojom razgovaram na ulici, vidimo konja kako prolazi u daljini. Naša tela upadaju u sofe na kojim sedimo, i sofe ulaze u nas, kao i što tramvaj koji juri između kuća ulazi u njih, a one zatim hrle u njega i stapaju se sa njim… Mi želimo da povratimo život. Nauka današnjice trebalo bi da se odrekne svoje bivše zavisnost od materijalnih potreba našeg vremena. Na isti način umetnost, poričući svoju prošlost, mora da korespondira intelektualnim potrebama našeg vremena".
Boćoni nije dao neke određene instrukcije na koji način ovu multiplikaciju senzacija (umnožene senzacije) inkorporirati u sliku, ali je kao suštinsku osnovu istakao sistem kolorističkog divizionizma, koji su četvrt veka ranije razvili neoimpresionisti.
[1] Kasnije pod uticajem De Kirikovog metafizičkog slikarstva. Bio je profesor na Akademiji u Milanu.
GLSV666- HIM dolazi u Srbiju!Trčiš po karte i postaješ moderator
- Total posts : 1424
Godina : 37
Joined : 05.07.2008
Re: Futurizam, Vorticizam
od GLSV666 Ned Maj 17, 2009 4:58 pm
Slikarima futuristima, kojima su se rano pridružili i Đakomo Bala[1] (1871-1958) i Đino Severini[2] (1883-1965), trebalo je neko vreme da pronađu odgovarajući jezik piktorijalnog izražavanja svojih ideja. Kada je Boćoni jula meseca u Veneciji pokazao 42 rada, kritika ih je prilično dobro primila, nikoga nenapadajući kao naročito revolucionarnog; doduše, jedan od kritičara zapazio je veliki raskorak između Boćonijevih smelih reči i njegovih umerenih slika. U tom trenutku futuristi su imali zanemarljivo znanje o avangadnim pokretima severno od Alpa. Pošto nisu imali radikalnijih preteča, divili su se slikarstvu Segantinija[3] i Previjatija, a svoju imaginaciju podsticali su čitajući Ničea i Bakunjina[4]. Slike futurista iz ovog perioda pokazuju njihovo interesovanje za urbane i uglavnom nasilne teme, a ponekad je bilo i interesantnih eksperimenata (naročito od strane Boćonija, Kare i Rusola) u slikanju električnog svetla; međutim, njihovi metodi u potpunosti su bili oni iz 1890ih. U međuvremenu zajedno sa Marinetijem i sve većim brojem sledbenika, kao što je bio muzičar Pratela, vrlo efikasno su propagirali svoje teorije kroz publikacije i lično pojavljivanje. Na predavanju 1911, Boćoni je ovim rečima formulisao slikarski koncept: "Mi ne želimo da predstavimo optičku ili analitičku impresiju, već fizičko i totalno iskustvo"; ovo je bez sumnje najjasnija definicija (bar) njegovih namera, koje su se razilazile sa, u suštini, vizuelnim zanimanjima mnogih modernih tokova. Dalje je nastavio da priča o mogućnosti za postojanje trenutnih formi slikarstva, koje se mogu izvoditi uz pomoć reflektora i bojenog gasa.
[1] Obavio je vrlo značajne optičko-dinamičke eksperimente. Sa Deperom je objavio manifest "Futuristička rekonstukcija univerzuma" 1914.
[2] Kasnije je radio u duhu dekorativnog kubizma.
[3] Đovani S. (1858-99) - italijanski slikar alpskih pejzaža.
[4] Mihail Aleksandrovič B. (1814-76) - ruski revolucionar, ideolog anarhizma. Kritikovan od strane Marksa i Engelsa, isključen iz I internacionale. Glavno delo "Državnost i anarhija". Bakunjizam predstavlja sitnoburžoasko učenje, mešavinu prudonizma (Prudon) i utopijskog komunizma (država je glavno zlo; "apsolutna sloboda" individue; protiv diktature i političke aktivnosti proletarijata).
[1] Obavio je vrlo značajne optičko-dinamičke eksperimente. Sa Deperom je objavio manifest "Futuristička rekonstukcija univerzuma" 1914.
[2] Kasnije je radio u duhu dekorativnog kubizma.
[3] Đovani S. (1858-99) - italijanski slikar alpskih pejzaža.
[4] Mihail Aleksandrovič B. (1814-76) - ruski revolucionar, ideolog anarhizma. Kritikovan od strane Marksa i Engelsa, isključen iz I internacionale. Glavno delo "Državnost i anarhija". Bakunjizam predstavlja sitnoburžoasko učenje, mešavinu prudonizma (Prudon) i utopijskog komunizma (država je glavno zlo; "apsolutna sloboda" individue; protiv diktature i političke aktivnosti proletarijata).
GLSV666- HIM dolazi u Srbiju!Trčiš po karte i postaješ moderator
- Total posts : 1424
Godina : 37
Joined : 05.07.2008
Re: Futurizam, Vorticizam
od GLSV666 Ned Maj 17, 2009 5:00 pm
Prva velika izložba futurističkih slika otvorena je 30. aprila 1911. u Milanu. Boćoni, Rusolo i Kara poslali su 50 dela na otvorenu izložbu (koja je obuhvatila i izložbu dečje umetnosti). I dalje je novinu predstavljala pre tema nego li likovni obrazac njihovih dela. Teme poput Tuče u Milanskoj galeriji (Boćoni), Voza u pokretu (Rusolo) i Sahrane anarhiste (Kara) bez sumnje su futurističke, ali su one bile predstavljene na manje-više tradicionalne načine. Zbog oštre kritike njihovih slika od strane Ardenga Sofićija, koja je objavljena u firentinskom magazinu La Voce, obračunali su se sa njim na karakterističan način, nasiljem: Marineti, Kara i Boćoni sišli su sa voza u Firenci i napali Sofićija dok je sedeo u kafeu. Nakon što je sledećeg jutra policija odvela milanske napadače do železničke stanice, uprava La Voce se pojavila na peronu i policija je opet morala da interveniše kako ne bi došlo do borbe. Na kraju, iznenađujuće, razvilo se prijateljstvo između Sofićija i većine njegovih kolega sa futuristima, mada to nije bilo od većeg značaja za futurističku umetnost. Severini, koji je neko vreme proveo radeći u Parizu, stiže tada u Milano i insistira na tome da je od suštinskog značaja za Boćonija i ostale da se upoznaju sa najskorijim umetničkim dostignućima. Marinetija su ubedili da finansira put i tako su Boćoni, Rusolo i Kara u pratnji Severinija otišli u 14dnevnu posetu Parizu. Severini ih je upoznao sa Pikasom, Brakom i dr, i pokazao im neke galerije. Njih trojica bili su duboko impresionirani onim što su videli, naročito Boćoni koji je, sada Severinijev bliski prijatelj, ostao još par dana pošto su njegovi drugovi otišli.
Pošto su se vratili u Milano, svi su grozničavo radili, smelo preusmeravajući napore ka onome što su naučili, naročito o kubizmu, koji je tada bio skoro potpuno nepoznat van Pariza. Sada su manje vere imali u snagu i moć nove teme, usredsredivši se na to da upotpune svoj koloristički divizionizam sa formalnom fragmentacijom kubističkog tipa. Slikali su nove i prerađivali stare slike, i zapanjujuće brzo i smelo organizovali izložbu u samom Parizu. Otvorena je u Galeriji Bernheim-Jeune 5. februara 1912. Zatim je ova izložba putovala Evropom. U martu je prikazana u Sackville galeriji u Londonu; u aprilu i maju Der Sturm-u u Berlinu, gde je jedan bankar kupio 24 od prikazanih 35 slika. Izložba je otišla u Brisel (maj-jun), a zatim je bankarova futuristička kolekcija viđena u Hamburgu, Amsterdamu, Hagu, Minhenu, Beču, Budimpešti, Frankfurtu, Cirihu i Drezdenu. Ove ture, praćene publikacija i predavanjima, pokazaće se kao najveći oblik prozelitizma koji je moderna umetnost videla. Trajale su i tokom 1913/14. Bankareva kolekcija prikazana je u Čikagu; Marineti je s velikim uspehom držao predavanja u Moskvi; a bilo je i nekoliko futurističkih demonstacija i pojavljivanja razne vrste u Italiji i drugde. Kao rezultat svega toga futurizam je stekao učenike i značajne pristalice u drugim zemljam, a njegove osnovne ideje primenjene su na širokom spektru interesovanja. Francuskinja Valentina d Sen Poan (Valentine de Saint-Point), uprkos Marinetijevom generalnom nepoštovanju žena, priključila se pokretu, napisala "Manifest futurističkih žena" ("Umesto da stavljate muškarce pod jaram bednih, sentimentalnih potreba, navedite svoje sinove, svoje muškarce, da nadmaše sebe. Vi ih kreirate. Vi možete da učinite sve sa njima. Vi dugujete čovečanstvu heroje. Obezbedite ih!"), a zatim i "Manifest zadovoljstva". Drugi su pisali nove iskaze futurističkih stavova o politici, literaturi, muzici, ali s umetničke tačke gledišta, važnija od toga bila je podrška koju je pokret dobio od strane vodećeg avangardnog kritičara i pesnika, aktivnog u glavnoj tvrđavi moderne umetnosti: u junu 1913. Apoliner je napisao esej "Futuristička antitradicija", koji je u septembru iste godine objavljen u magazinu Lacerba u Firenci. Grafički je (jasno i efektno) izneo mržnje i ljubavi futurizma i način na koji se može obnoviti kulturni svet, a završio ga želeći merde (govno) po glavama gotovo svih, od kritičara do Sijamskih blizanaca preko Dantea i Bayreuth-a[1], i blagosiljajući niz ljudi kao umetnike poput Pikasa, Delonea, Kandinskog i Matisa do samih futurista.
Dostignuća futurizma
[1] (navodno) grad u severo-istočnom delu Bavarske, sa godišnjim muzičkim festivalom koji je osnova Rihard Vagner
Pošto su se vratili u Milano, svi su grozničavo radili, smelo preusmeravajući napore ka onome što su naučili, naročito o kubizmu, koji je tada bio skoro potpuno nepoznat van Pariza. Sada su manje vere imali u snagu i moć nove teme, usredsredivši se na to da upotpune svoj koloristički divizionizam sa formalnom fragmentacijom kubističkog tipa. Slikali su nove i prerađivali stare slike, i zapanjujuće brzo i smelo organizovali izložbu u samom Parizu. Otvorena je u Galeriji Bernheim-Jeune 5. februara 1912. Zatim je ova izložba putovala Evropom. U martu je prikazana u Sackville galeriji u Londonu; u aprilu i maju Der Sturm-u u Berlinu, gde je jedan bankar kupio 24 od prikazanih 35 slika. Izložba je otišla u Brisel (maj-jun), a zatim je bankarova futuristička kolekcija viđena u Hamburgu, Amsterdamu, Hagu, Minhenu, Beču, Budimpešti, Frankfurtu, Cirihu i Drezdenu. Ove ture, praćene publikacija i predavanjima, pokazaće se kao najveći oblik prozelitizma koji je moderna umetnost videla. Trajale su i tokom 1913/14. Bankareva kolekcija prikazana je u Čikagu; Marineti je s velikim uspehom držao predavanja u Moskvi; a bilo je i nekoliko futurističkih demonstacija i pojavljivanja razne vrste u Italiji i drugde. Kao rezultat svega toga futurizam je stekao učenike i značajne pristalice u drugim zemljam, a njegove osnovne ideje primenjene su na širokom spektru interesovanja. Francuskinja Valentina d Sen Poan (Valentine de Saint-Point), uprkos Marinetijevom generalnom nepoštovanju žena, priključila se pokretu, napisala "Manifest futurističkih žena" ("Umesto da stavljate muškarce pod jaram bednih, sentimentalnih potreba, navedite svoje sinove, svoje muškarce, da nadmaše sebe. Vi ih kreirate. Vi možete da učinite sve sa njima. Vi dugujete čovečanstvu heroje. Obezbedite ih!"), a zatim i "Manifest zadovoljstva". Drugi su pisali nove iskaze futurističkih stavova o politici, literaturi, muzici, ali s umetničke tačke gledišta, važnija od toga bila je podrška koju je pokret dobio od strane vodećeg avangardnog kritičara i pesnika, aktivnog u glavnoj tvrđavi moderne umetnosti: u junu 1913. Apoliner je napisao esej "Futuristička antitradicija", koji je u septembru iste godine objavljen u magazinu Lacerba u Firenci. Grafički je (jasno i efektno) izneo mržnje i ljubavi futurizma i način na koji se može obnoviti kulturni svet, a završio ga želeći merde (govno) po glavama gotovo svih, od kritičara do Sijamskih blizanaca preko Dantea i Bayreuth-a[1], i blagosiljajući niz ljudi kao umetnike poput Pikasa, Delonea, Kandinskog i Matisa do samih futurista.
Dostignuća futurizma
[1] (navodno) grad u severo-istočnom delu Bavarske, sa godišnjim muzičkim festivalom koji je osnova Rihard Vagner
GLSV666- HIM dolazi u Srbiju!Trčiš po karte i postaješ moderator
- Total posts : 1424
Godina : 37
Joined : 05.07.2008
Re: Futurizam, Vorticizam
od GLSV666 Ned Maj 17, 2009 5:01 pm
Šta je futurizam nudio svetu? Njegovi osnovni stavovi, koji su se svodili na insistiranje na tome da rast tehnologije, praćen određenim razvojem društva i misli, traži izraz kroz novu, smelu umetničku formu, nisu bili usamljeni, ali takvi stavovi nikada nisu bili prezentovani na tako žestok i vatren način. Sem toga, to je bio umetnički pokret koji je izrazio ideju pre stila, i na taj način izazvao ne samo tradicionalne umetničke vrednosti, već i veliki deo avangardne umetnosti (po pitanju estetskih ambicija). Futurističke slike su istraživale i pokazale mogućnost upotrebe umetnosti kao sredstva za hvatanje (zarobljavanje) kako nevizuelnih, tako i vizuelnih aspekata okoline, koju su doživljavali kao dinamičnu pre nego statičnu. Takođe su, upotrebom svetlih boja udruženih sa razbijenim kubističkim formama, ohrabrili manje značajne pariske kubiste da se udalje od više-manje monohromog obrasca Pikasa i Braka, a možda su podstakli i ovu dvojicu da krenu u pravcu manje ograničenog i otvorenijeg u maniru sintetičkog kubizma. Ponekad su njihove kompozicije predstavljale praktične i delotvorne alternative za cenralne aranžmane i postavke kubizma, a postoji i nekoliko futurističkih dela koja, u prikazivanju određenog pokreta, slikanu površinu pretvaraju u isečak samo onoga što deluje kao kontinuirani pokret: pokret (radnja) prolazi preko slike i nema centra.
Ali opasno je suviše generalizovati u vezi sa produktima futurista: međusobno su se razlikovali kako po interesovanjima, tako i po sposobnostima.
Balino delo npr, spremnije naginje ka apstrakciji. Iako je naslikao čuvenog Psa na povocu (1912) - futurizmu se najviše približio imitirajući fotografsko proučavanje pokreta, na kome su radili Muybridge i dr. u poslednjoj deceniji XIX veka - veliki deo njegovog dela posvećen je iznalaženju više-manje intuitivne ocene pokreta kroz apstraktne obrasce. U seriji slika pod nazivom Interpretacije u duginim bojama koje se prelivaju (oko 1913-14), čak se okrenuo od pokretanja stvari ka optičkim pomeranjima ili nestabilnosti suprotstavljenih tonova i boja - izolovani preteča op arta 60ih.
Kara je ostao najbliži kubizmu, analitičkoj i sintetičkoj formi, sve dok, tokom rata, nije prešao na jednu vrstu poetičnog realizma, koji ga je zatim vezao za divove rane renesanse.
Severini je, više u vezi sa Parizom od drugih, takođe bio duboko vezan za kubizam, mada je neko vreme kombinovao kubističke ravni (planove) sa divizionističkim kolorističkim notacijama u slikama koje deluju apstraktno, ali bar imaju naslove koji dosta objašnjavaju, kao npr. Balerina+More=vaza sa cvećem.
Nekoliko Rusolovih slika bave se istraživanjem onoga što zovemo "udarnim talasima" koji su simboli pokreta i energije, ali njegov doprinos istoriji mnogo je veći ne kao slikara, već kao revolucionarnog kompozitora. Imao je za cilj da stvori futurističku muziku (često zvanu "bruizam" - do fr. buka), muziku koja bi odgovarala dobu mehaničke snage; izmislio je brojne bučne mašine i komponovao dela za njih, koja su imala nazive kao Probuđeni grad i Susret aviona i automobila. Koncerti ove muzike izvođeni su u Italiji, izazivajući kod kritičara i publike bes koji se mogao predvideti, a u junu 1914, prvi put van Italije, bučni muzički koncert održan je u Koloseumu u Londonu.
BOĆONI je bez sumnje bio najdarovitiji i najinventivniji među njima. Njegove slike dosta variraju. Povremeno, u slikama kakva je noćna scena Snage ulice (1911-12) čini se da je ostvario savršenu ekspresiju osnovnih futurističkih tema: metropola, svetlo, energija, mehanički pokret i buka, urbano traženje zadovoljstva, sve stopljeno u jedno vizuelno iskustvo. Istraživao je i na polju ograničenijih tema, kao što je interpretacija pojedinačnih, statičnih figura i njihovog okruženja. U svom velikom triptihu Stanja uma (br.1 Oproštanja, br.2 Oni koji idu, br.3 Oni koji ostaju, 1911-12) sjedinio je futurističko interesovanje za vozove, gomile, pokret i multiplicirane (višestruke) senzacije u poetsko delo neverovatne epske snage.Međutim, još impresivniji je Boćonijev trijumpalno opasan poduhvat na polju skulpture. U martu 1912. ponovo je posetio Severinija u Parizu. Ovog puta razmišljao je o skulpturi. Upoznao je Arhipenka, Brankuzija, Dišam-Vilona i dr, a ubrzo nakon toga napisao je "Manifest futurističke skulpture", datiran na 11. april 1912. Revoltiran džunglom bronzanih i kamenih satua
Ali opasno je suviše generalizovati u vezi sa produktima futurista: međusobno su se razlikovali kako po interesovanjima, tako i po sposobnostima.
Balino delo npr, spremnije naginje ka apstrakciji. Iako je naslikao čuvenog Psa na povocu (1912) - futurizmu se najviše približio imitirajući fotografsko proučavanje pokreta, na kome su radili Muybridge i dr. u poslednjoj deceniji XIX veka - veliki deo njegovog dela posvećen je iznalaženju više-manje intuitivne ocene pokreta kroz apstraktne obrasce. U seriji slika pod nazivom Interpretacije u duginim bojama koje se prelivaju (oko 1913-14), čak se okrenuo od pokretanja stvari ka optičkim pomeranjima ili nestabilnosti suprotstavljenih tonova i boja - izolovani preteča op arta 60ih.
Kara je ostao najbliži kubizmu, analitičkoj i sintetičkoj formi, sve dok, tokom rata, nije prešao na jednu vrstu poetičnog realizma, koji ga je zatim vezao za divove rane renesanse.
Severini je, više u vezi sa Parizom od drugih, takođe bio duboko vezan za kubizam, mada je neko vreme kombinovao kubističke ravni (planove) sa divizionističkim kolorističkim notacijama u slikama koje deluju apstraktno, ali bar imaju naslove koji dosta objašnjavaju, kao npr. Balerina+More=vaza sa cvećem.
Nekoliko Rusolovih slika bave se istraživanjem onoga što zovemo "udarnim talasima" koji su simboli pokreta i energije, ali njegov doprinos istoriji mnogo je veći ne kao slikara, već kao revolucionarnog kompozitora. Imao je za cilj da stvori futurističku muziku (često zvanu "bruizam" - do fr. buka), muziku koja bi odgovarala dobu mehaničke snage; izmislio je brojne bučne mašine i komponovao dela za njih, koja su imala nazive kao Probuđeni grad i Susret aviona i automobila. Koncerti ove muzike izvođeni su u Italiji, izazivajući kod kritičara i publike bes koji se mogao predvideti, a u junu 1914, prvi put van Italije, bučni muzički koncert održan je u Koloseumu u Londonu.
BOĆONI je bez sumnje bio najdarovitiji i najinventivniji među njima. Njegove slike dosta variraju. Povremeno, u slikama kakva je noćna scena Snage ulice (1911-12) čini se da je ostvario savršenu ekspresiju osnovnih futurističkih tema: metropola, svetlo, energija, mehanički pokret i buka, urbano traženje zadovoljstva, sve stopljeno u jedno vizuelno iskustvo. Istraživao je i na polju ograničenijih tema, kao što je interpretacija pojedinačnih, statičnih figura i njihovog okruženja. U svom velikom triptihu Stanja uma (br.1 Oproštanja, br.2 Oni koji idu, br.3 Oni koji ostaju, 1911-12) sjedinio je futurističko interesovanje za vozove, gomile, pokret i multiplicirane (višestruke) senzacije u poetsko delo neverovatne epske snage.Međutim, još impresivniji je Boćonijev trijumpalno opasan poduhvat na polju skulpture. U martu 1912. ponovo je posetio Severinija u Parizu. Ovog puta razmišljao je o skulpturi. Upoznao je Arhipenka, Brankuzija, Dišam-Vilona i dr, a ubrzo nakon toga napisao je "Manifest futurističke skulpture", datiran na 11. april 1912. Revoltiran džunglom bronzanih i kamenih satua
GLSV666- HIM dolazi u Srbiju!Trčiš po karte i postaješ moderator
- Total posts : 1424
Godina : 37
Joined : 05.07.2008
Re: Futurizam, Vorticizam
od GLSV666 Ned Maj 17, 2009 5:02 pm
i spomenika, kroz koje je skulptura čini se gušila samu sebe, i isto tako revoltiran i grčko-mikelanđelovskom tradicijom koja se krila iza te skulpture, on je zahtevao potpunu obnovu:
"Otarasimo se sudbine, i proklamujmo APSOLUTNO I KONAČNO ODBACIVANJE GRANIČNE (KONAČNE) LINIJE I STATUA ZATVORENIH FORMI. RASCEPIMO TELO I UKLJUČIMO NJEGOVU OKOLINU U NJEGA… Tako figura može imati jednu ruku obučenu, drugu golišavu, a varirajuće linije vaze sa cvećem mogu se međusobno slobodno goniti između linija šešira i vrata. Tako transparentne ravni stakla, metalnih ploča, žica, električne spoljašnjosti i unutrašnjeg osvetljenja mogu da indiciraju ravni, usmerenja, tonove i polutonove nove stvarnosti."
Ovome se dodaju sve vrste materijala koje bi trebalo uneti u skulpturu: "Nabrojmo samo neke: staklo, drvo, karton, gvožđe, cement, konjska dlaka, koža, štof, ogledalo, električno svetlo itd". Pominje i mogućnost ugradnji motora koji bi skulpturi dali stvarni pokret.
Njegova skulptura bila je revolucionarna gotovo kao i njegove reči. Već u junu/julu 1913. imao je izložbu skulpture u Galeriji La Boëtie u Parizu. Iskoristio je priliku da svoj manifest razradi u uvodu kataloga i da održi predavanje (na lošem francuskom). Nekoliko komada je izgubljeno i poznati su samo preko fotografija. Neke od njih koriste se umnogome istom vrstom prožimanja različitih (nesličnih) objekata (glava, prozor, ram, svetlo), koju srećemo i u futurističkom slikarstvu. Druge, kao Jedinstvene forme kontinuiteta u prostoru (1913; zapravo statua čoveka koji je zakoračio napred, nimalo drugačija od Marinetijeve ubitačne Nike sa Samotrake) i Razvoj boce u prostoru (1912), otkrivaju pokušaj da se forma otvori kako bi oslobodila energije koje su implicirane (sadržane) u njenoj strukturu i kako bi se stopila sa okolnim prostorom. Najimpresivnije delo je Konj+Jahač+Kuća od u drveta i kartona iz 1914, bojena skulptura apstraktne pojave, čije otvorene, prostorne forme pripadaju svetu konstruktivizma - dinamična konstrukcija.
Ostaje da se pomene još jedan vid futurističke kreativnosti. Godine 1914, kroz ličnost Antonija Sent'Elja (Sant'Elia, 1888-1916) u futurističku sferu je ušla i arhitektura. U "Manifestu futurističke arhitekture", datiranom na 11. jul 1914, predstavljene su njegove ideje, takođe, izražene kroz više grafičku formu, sa ogromnim brojem maštovitih crteža, od kojih su neki bili izloženi pod nazivom Novi grad. U viziji sa nagoveštajima naučne fantastike - za koju se ne može reći da je bila nepraktična ili neizvodljiva - Sent'Elja je predložio novu vrstu metropolisa, koji je projektovan bez osvrta na istorijske stilove, u skladu sa novim materijalima i konstruktivnim otkrićima inženjeringa, i to tako da se zadovolje potrebe koje su nastale usled nove koncentracije populacije, a u vremenu rapidnog transporta. Njegovi crteži otkrivaju osećaj za formu koja mnogo duguje uticajima artnuova, što je podržano i njegovim odbacivanjem (u manifestu) vertikalni i horizontalnih linija, statičnih masivnih formi, kao i njegovim zahtevanjem arhitekture od "armiranog betona, gvožđa, stakla, tekstila i svih onih zamena za drvo, ciglu i kamen koje doprinose utisku najveličanstvenije elastičnosti i lakoće".
Sa ratom 1914-18 došao je i kraj futurizma. "Jedina higijena sveta" počistila je Sant'Elju i Boćonija 1916. Preostali futuristički umetnici okrenuli su se tradicionalnijim stilovima i stavovima. Marinet je ostvario svoje političke ideale pomažući fašistima da preuzmu vlast u Italiji. Neki mlađi sledbenici, kao što je Prampolini, bili su sposobni da prenese aspekte futurizma u 30te, ali razni pokušaji da se futurizam obnovi posle 1918. imali su malo uspeha.
Značaj futurizma
Pa ipak, njegov uticaj bio je od fundamentalnog značaja. Pošto je futurizam bio duboko vezan za kubizam, njegovo osvajanje značilo je i osvajanje kubizma. Bez italijanske aktivnost, kubizam nikada ne bi igrao tako veliku ulogu u modernoj umetnosti. Specifičniji odjeci futurizma mogu se naći kod raznovrsnih umetnika i pokreta: vorticizam u Londonu (1914. Marineti i engleski vorticista K. R. W. Nevinson sarađivali su na izradi manifesta "Vitalna engleska umetnost"), neki vidovi ekspresionizma u Nemačkoj, avangardno slikarstvo i tipografija u Moskvi oko 1913-15, ahitektura 20ih u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj. Za Rusiju se može reći da je najveći neposredni dužnik futurizma. Futurizam u književnosti Majakovskog mnogo duguje Marinetiju, čak iako su im politički stavovi bili opozitni, a revolucionarna umetnost Rusije, naročito arhitektura, u nekim stvarima predstavlja ostvarenje onog što su ovi Milanezi pokušavali.
Kubofuturizam - futurističko osećanje sadašnjosti; u prirodi se sve stalno kreće, menja oblik i boju, pa umetničko delo treba da bude podvrgnuto tom novom principu kretanja. Futurista ne stvara predmet, već atmosferu, koja živi između predmeta.
Sledeci put bice vorticizam!
Enjoy!
"Otarasimo se sudbine, i proklamujmo APSOLUTNO I KONAČNO ODBACIVANJE GRANIČNE (KONAČNE) LINIJE I STATUA ZATVORENIH FORMI. RASCEPIMO TELO I UKLJUČIMO NJEGOVU OKOLINU U NJEGA… Tako figura može imati jednu ruku obučenu, drugu golišavu, a varirajuće linije vaze sa cvećem mogu se međusobno slobodno goniti između linija šešira i vrata. Tako transparentne ravni stakla, metalnih ploča, žica, električne spoljašnjosti i unutrašnjeg osvetljenja mogu da indiciraju ravni, usmerenja, tonove i polutonove nove stvarnosti."
Ovome se dodaju sve vrste materijala koje bi trebalo uneti u skulpturu: "Nabrojmo samo neke: staklo, drvo, karton, gvožđe, cement, konjska dlaka, koža, štof, ogledalo, električno svetlo itd". Pominje i mogućnost ugradnji motora koji bi skulpturi dali stvarni pokret.
Njegova skulptura bila je revolucionarna gotovo kao i njegove reči. Već u junu/julu 1913. imao je izložbu skulpture u Galeriji La Boëtie u Parizu. Iskoristio je priliku da svoj manifest razradi u uvodu kataloga i da održi predavanje (na lošem francuskom). Nekoliko komada je izgubljeno i poznati su samo preko fotografija. Neke od njih koriste se umnogome istom vrstom prožimanja različitih (nesličnih) objekata (glava, prozor, ram, svetlo), koju srećemo i u futurističkom slikarstvu. Druge, kao Jedinstvene forme kontinuiteta u prostoru (1913; zapravo statua čoveka koji je zakoračio napred, nimalo drugačija od Marinetijeve ubitačne Nike sa Samotrake) i Razvoj boce u prostoru (1912), otkrivaju pokušaj da se forma otvori kako bi oslobodila energije koje su implicirane (sadržane) u njenoj strukturu i kako bi se stopila sa okolnim prostorom. Najimpresivnije delo je Konj+Jahač+Kuća od u drveta i kartona iz 1914, bojena skulptura apstraktne pojave, čije otvorene, prostorne forme pripadaju svetu konstruktivizma - dinamična konstrukcija.
Ostaje da se pomene još jedan vid futurističke kreativnosti. Godine 1914, kroz ličnost Antonija Sent'Elja (Sant'Elia, 1888-1916) u futurističku sferu je ušla i arhitektura. U "Manifestu futurističke arhitekture", datiranom na 11. jul 1914, predstavljene su njegove ideje, takođe, izražene kroz više grafičku formu, sa ogromnim brojem maštovitih crteža, od kojih su neki bili izloženi pod nazivom Novi grad. U viziji sa nagoveštajima naučne fantastike - za koju se ne može reći da je bila nepraktična ili neizvodljiva - Sent'Elja je predložio novu vrstu metropolisa, koji je projektovan bez osvrta na istorijske stilove, u skladu sa novim materijalima i konstruktivnim otkrićima inženjeringa, i to tako da se zadovolje potrebe koje su nastale usled nove koncentracije populacije, a u vremenu rapidnog transporta. Njegovi crteži otkrivaju osećaj za formu koja mnogo duguje uticajima artnuova, što je podržano i njegovim odbacivanjem (u manifestu) vertikalni i horizontalnih linija, statičnih masivnih formi, kao i njegovim zahtevanjem arhitekture od "armiranog betona, gvožđa, stakla, tekstila i svih onih zamena za drvo, ciglu i kamen koje doprinose utisku najveličanstvenije elastičnosti i lakoće".
Sa ratom 1914-18 došao je i kraj futurizma. "Jedina higijena sveta" počistila je Sant'Elju i Boćonija 1916. Preostali futuristički umetnici okrenuli su se tradicionalnijim stilovima i stavovima. Marinet je ostvario svoje političke ideale pomažući fašistima da preuzmu vlast u Italiji. Neki mlađi sledbenici, kao što je Prampolini, bili su sposobni da prenese aspekte futurizma u 30te, ali razni pokušaji da se futurizam obnovi posle 1918. imali su malo uspeha.
Značaj futurizma
Pa ipak, njegov uticaj bio je od fundamentalnog značaja. Pošto je futurizam bio duboko vezan za kubizam, njegovo osvajanje značilo je i osvajanje kubizma. Bez italijanske aktivnost, kubizam nikada ne bi igrao tako veliku ulogu u modernoj umetnosti. Specifičniji odjeci futurizma mogu se naći kod raznovrsnih umetnika i pokreta: vorticizam u Londonu (1914. Marineti i engleski vorticista K. R. W. Nevinson sarađivali su na izradi manifesta "Vitalna engleska umetnost"), neki vidovi ekspresionizma u Nemačkoj, avangardno slikarstvo i tipografija u Moskvi oko 1913-15, ahitektura 20ih u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj. Za Rusiju se može reći da je najveći neposredni dužnik futurizma. Futurizam u književnosti Majakovskog mnogo duguje Marinetiju, čak iako su im politički stavovi bili opozitni, a revolucionarna umetnost Rusije, naročito arhitektura, u nekim stvarima predstavlja ostvarenje onog što su ovi Milanezi pokušavali.
Kubofuturizam - futurističko osećanje sadašnjosti; u prirodi se sve stalno kreće, menja oblik i boju, pa umetničko delo treba da bude podvrgnuto tom novom principu kretanja. Futurista ne stvara predmet, već atmosferu, koja živi između predmeta.
Sledeci put bice vorticizam!
Enjoy!
GLSV666- HIM dolazi u Srbiju!Trčiš po karte i postaješ moderator
- Total posts : 1424
Godina : 37
Joined : 05.07.2008
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|